Zubni kamen i loš zadah kod pasa i mačaka, kako izgleda prava dentalna nega kod kuće

Loš zadah nije normalna pojava i to je prvi znak koji se ignoriše

Rečenica da psi i mačke jednostavno imaju takav dah je jedna od najraširenijih zabluda u brizi o ljubimcima. Zdrava usta praktično nemaju neprijatan miris, pa je jak zadah gotovo uvek posledica bakterija koje se razmnožavaju u naslagama na zubima i ispod ivice desni. Zbog toga se loš zadah kod psa ne rešava osveživačima i poslasticama sa mirisom, nego uklanjanjem uzroka. Ono što ovu temu čini ozbiljnom jeste podatak da veliki deo pasa i mačaka pokazuje znake bolesti desni već do treće godine života, dakle u uzrastu u kojem vlasnici o zubima uopšte ne razmišljaju.

Kako nastaje zubni kamen i zašto se ne može očistiti kod kuće

Posle svakog obroka na zubima se stvara mekan sloj bakterija, takozvani plak. Dok je mekan, taj sloj se lako uklanja četkanjem. Problem je što se plak vrlo brzo, u roku od svega jednog do tri dana, mineralizuje solima iz pljuvačke i pretvara u tvrd zubni kamen. Kamenac se više ne skida četkicom, poslasticom ni bilo kojim sredstvom iz kućne upotrebe, jer je čvrsto vezan za površinu zuba. Jedini pravi način njegovog uklanjanja je ultrazvučno čišćenje kod veterinara, koje se izvodi u anesteziji, jer se mora očistiti i deo ispod ivice desni koji se golim okom ne vidi. Zbog toga je sve što radimo kod kuće prevencija, a ne lečenje.

Šta se dešava kada se kamenac zanemari

Naslage pod desnima izazivaju upalu, desni postaju crvene, otečene i lako krvare, a vremenom se povlače i otkrivaju koren zuba. Sledi razgradnja tkiva koje drži zub, pa zubi postaju klimavi i na kraju ispadaju. To je proces koji je za životinju bolan, a najveći problem je što ga životinje izuzetno dobro kriju, jer instinktivno ne pokazuju slabost. Uz to, bakterije iz upaljenih desni stalno ulaze u krvotok i dodatno opterećuju srce, bubrege i jetru. Zbog toga se dentalno zdravlje ne posmatra kao estetsko pitanje nego kao deo opšteg zdravlja ljubimca.

Znaci na koje treba obratiti pažnju

Pored zadaha, postoji nekoliko signala koje vredi znati. Prvi je vidljiv žućkast ili braon sloj pri ivici desni, najčešće prvo na očnjacima i kutnjacima. Drugi je crvena linija duž ivice desni i krvarenje pri dodiru ili na igrački. Treći je promena u načinu jedenja, žvakanje samo na jednu stranu, ispuštanje hrane, iznenadno odbijanje suve hrane u korist mekane. Četvrti je pojačano balavljenje, češanje njuške šapom ili trljanje glave o nameštaj. Peti je promena ponašanja, jer životinja koja trpi bol u ustima često postaje povučenija ili razdražljiva. Svaki od ovih znakova je razlog za pregled.

Četkanje zuba, jedini metod koji zaista uklanja plak

Ništa što postoji ne zamenjuje mehaničko četkanje, jer je ono jedino što fizički skida meki sloj sa površine zuba. Idealno je četkanje svakog dana, a minimum koji daje merljiv rezultat jeste nekoliko puta nedeljno, jer se plak stvrdnjava vrlo brzo. Koriste se namenske četkice za pse i mačke ili napršnjak koji se navlači na prst, uz kratke pokrete duž ivice desni, gde se naslage i skupljaju. Unutrašnja strana zuba je manje kritična, pa ako životinja dozvoli samo spoljašnju stranu, i to je već ogromna razlika. Nekoliko minuta nekoliko puta nedeljno u ovom slučaju vredi više od bilo kog drugog ulaganja.

Zašto se nikada ne koristi pasta za zube za ljude

Ljudske paste nisu namenjene životinjama i mogu biti opasne. Fluorid koji progutaju u većoj količini nije bezopasan, a još ozbiljniji problem su paste koje sadrže zaslađivače, pre svega ksilitol, koji je kod pasa izrazito toksičan i može izazvati nagli pad šećera u krvi i oštećenje jetre. Pored toga, ljudske paste se peni i traže ispiranje, a životinja ne ume da ispljune. Zato se koriste isključivo paste za pse i mačke, koje se progutaju bez posledica i najčešće imaju ukus koji životinji prija, pa ceo postupak postaje lakši.

Kako naviknuti psa ili mačku na četkanje

Navikavanje se radi postepeno i nikada silom, jer jedan loš doživljaj vraća proces mesecima unazad. Prvih dana se životinja samo navikava na dodir njuške i podizanje usne, uz pohvalu i nagradu, bez ijedne četkice. Zatim se uvodi pasta na prstu, kako bi je lizala i povezala sa nečim prijatnim. Tek posle toga dolazi četkica, prvo na nekoliko zuba, pa postepeno na ceo niz. Kod mačaka i kod malih rasa strpljenje je najvažnije, jer se radi o osetljivom području. Najbolji trenutak za početak je štenaći i mačji uzrast, ali i odrasla životinja se uz strpljenje navikava.

Dentalne poslastice, žvakalice i dodaci vodi

Za sve one koji ne uspevaju sa četkicom, i kao dopuna onima koji je koriste, postoje dentalne poslastice i žvakalice čija tekstura mehanički struže naslage dok životinja žvaće. One ne zamenjuju četkanje, ali dokazano usporavaju stvaranje kamenca, pod uslovom da se koriste redovno i da se uračunaju u dnevni unos kalorija. Tu su i gelovi i sprejevi za usnu duplju, kao i dodaci koji se stavljaju u vodu i deluju na bakterije. Posebna grupa su dentalne dijete, suve hrane sa krupnijim i posebno oblikovanim granulama koje se ne mrve odmah nego traže žvakanje. Kombinacija dva ili tri ovakva sredstva daje znatno bolji rezultat od bilo kog pojedinačno.

Šta se nikada ne daje i ne radi

Nekoliko navika pravi više štete nego koristi. Prva je davanje tvrdih kostiju, rogova i sličnih predmeta u uverenju da čiste zube, jer su oni najčešći uzrok prelomljenih zuba, a prelom velikog kutnjaka je bolan i traži intervenciju. Druga je pokušaj skidanja kamenca kod kuće oštrim predmetima, čime se ošteti gleđ i stvori hrapava površina na kojoj se naslage posle hvataju još brže. Treća je odlaganje čišćenja zbog straha od anestezije, jer se sa godinama i sa napredovanjem upale rizik samo povećava. Četvrta je takozvano čišćenje bez anestezije, koje uklanja samo vidljivi deo naslaga, a ostavlja netaknut onaj ispod desni, koji je zapravo uzrok problema.

Rase i uzrasti kod kojih se problem javlja ranije

Male rase pasa, kao što su jorkširski terijer, čivava, maltezer i pudlica, imaju zube gusto raspoređene u maloj čeljusti, pa se naslage kod njih skupljaju znatno brže. Isto važi i za rase kratke njuške, kod kojih su zubi često nepravilno postavljeni. Kod mačaka postoje i specifična stanja, poput bolnih promena na zubima koje se ne vide spolja, kao i teških upala usne duplje, i oba traže stručan pregled. Kod svih ljubimaca se posle sedme ili osme godine preporučuje redovna kontrola usta, jer se u tom periodu problemi najčešće ispolje. Najjeftinije rešenje uvek je ono koje počne dok zubi još izgledaju sasvim uredno.