- Trenutno nemate proizvoda u korpi.
- Nastavi kupovinu
Zašto se paraziti ne rešavaju kada se pojave, nego pre nego što se pojave
Većina vlasnika o antiparazitskoj zaštiti razmišlja tek kada vidi krpelja u dlaci ili kada se ljubimac počne češati bez prestanka. Problem je što je u tom trenutku ciklus već uveliko počeo, a kod nekih parazita je i prenos bolesti već moguć. Zaštita je po svojoj prirodi preventivna mera i njena vrednost je u tome što se primenjuje po planu, a ne po potrebi. Zbog toga se antiparazitska zaštita posmatra kao kalendar kroz celu godinu, sa različitim naglaskom u različitim sezonama. Kada se tako postavi, tretmani su ređi, jeftiniji i mnogo efikasniji.
Buve, zašto ih vidite malo a ima ih mnogo
Ovo je podatak koji iznenadi skoro svakog vlasnika. Odrasle buve koje se nalaze na životinji čine samo mali deo populacije, dok se najveći deo, jaja, larve i lutke, nalazi u prostoru u kome ljubimac boravi. Jaja padaju sa životinje u tepih, u ležaljku, u fuge parketa i u tapacirani nameštaj, i tamo mirno čekaju povoljne uslove. Zbog toga tretiranje samo životinje često daje privremen rezultat, jer se iz okoline stalno izlegu nove buve. Ozbiljno rešavanje problema uvek podrazumeva istovremeni tretman ljubimca i temeljno čišćenje i pranje svega na čemu leži, uz usisavanje i pražnjenje usisivača van stana.
Krpelji i bolesti koje prenose
Krpelj sam po sebi nije najveći problem, problem su uzročnici bolesti koje može da prenese dok se hrani. Kod pasa se najčešće pominje babezioza, koja u našim krajevima nije retka i koja može biti veoma ozbiljna, a tu su i drugi uzročnici koje krpelji prenose. Zbog toga se posle svake šetnje kroz visoku travu, park ili šumu ljubimac pregleda rukama po celom telu, sa posebnom pažnjom na uši, vrat, pazuhe, prepone i međuprstni prostor. Važno je znati i da krpelji nisu isključivo letnja pojava, jer postaju aktivni već pri temperaturama iznad nekoliko stepeni, pa se sreću i tokom blagih zimskih dana.
Kako se krpelj pravilno vadi i šta se nikada ne radi
Krpelj se vadi pincetom ili namenskom kukicom, tako što se uhvati što bliže koži, uz sam rilac, i izvlači ravnomernim, postojanim pokretom. Ne uvrće se naglo, ne cepa se i ne pritiska se telo krpelja, jer se pritiskom sadržaj vraća nazad u ranicu. Ono što se nikako ne radi jeste premazivanje uljem, alkoholom, lakom ili prinošenje plamena, jer se time krpelj samo iritira i podstiče da izbaci sadržaj. Posle vađenja mesto se dezinfikuje, a ljubimac se prati narednih nekoliko nedelja. Apatija, gubitak apetita, povišena temperatura ili promena boje mokraće razlog su za hitan odlazak kod veterinara.
Komarci i sitne mušice, paraziti na koje se najmanje misli
Osim buva i krpelja, u našim uslovima su značajni i insekti koji prenose ozbiljne bolesti. Komarci mogu preneti srčanog crva, a sitne peščane mušice, koje su aktivne u sumrak i tokom noći u toplijem delu godine, prenose lajšmaniozu. Za razliku od buva, ovde nema češanja ni vidljivog znaka, pa se problem otkriva tek kada bolest napreduje. Zbog toga se u sezoni koriste preparati sa repelentnim dejstvom, koji odbijaju insekte pre nego što uopšte ubodu, a ne samo one koji ubijaju parazita posle kontakta. Ovo je posebno važno za pse koji spavaju napolju i za one koji putuju u primorske krajeve.
Ampule, ogrlice, tablete i sprejevi, kako se bira oblik zaštite
Svaki oblik ima svoje mesto. Spot on ampule se nanose na kožu između lopatica i pogodne su za redovnu mesečnu zaštitu, uz pravilo da se životinja ne kupa nekoliko dana pre i posle nanošenja. Ogrlice daju dugotrajno dejstvo i praktične su za pse koji su stalno napolju, ali moraju biti pravilno postavljene i redovno proveravane. Tablete i oralni preparati su odličan izbor za pse koji se često kupaju ili plivaju, kao i za domaćinstva sa malom decom, jer nema preparata na dlaci. Sprejevi i šamponi koriste se za brzo rešavanje postojeće infestacije, ali imaju kratko dejstvo. Izbor zavisi od načina života ljubimca, a najbolji rezultat daje kombinacija koju preporuči veterinar.
Zašto se preparat za psa nikada ne daje mački
Ovo je najvažnije pravilo u celom tekstu i razlog za veliki broj hitnih slučajeva svake godine. Mnogi preparati namenjeni psima sadrže materije koje mačke ne mogu da razgrade, a koje su za njih izrazito toksične, čak i u vrlo maloj količini. Podela ampule za psa na dve mačke nije ušteda nego opasnost po život. Isto tako se ne sme koristiti preparat namenjen krupnijem psu za manjeg, jer se doziranje strogo određuje prema telesnoj masi. Ako u domaćinstvu žive i pas i mačka, proverava se i da li tretirani pas sme da bude u bliskom kontaktu sa mačkom prvih dana posle nanošenja.
Unutrašnji paraziti, ono što se ne vidi
Pored spoljašnjih, tu su i crevni paraziti, pre svega valjkasti crvi i pantljičare, kao i jednoćelijski paraziti poput đardija. Kod odraslih životinja infestacija često prolazi bez jasnih simptoma, dok se kod štenaca i mačića vidi kroz nadut stomak, slab napredak u težini, tup dlačni pokrivač, povraćanje ili proliv. Zanimljiv i malo poznat podatak jeste da se pantljičara najčešće prenosi upravo preko buva, koje životinja proguta dok se češe, pa zaštita od buva istovremeno smanjuje i rizik od pantljičare. Zbog toga se spoljašnja i unutrašnja zaštita uvek planiraju zajedno.
Kalendar dehelmintizacije, koliko često se zaista tretira
Ritam zavisi od uzrasta i načina života. Štenad i mačići traže tretmane od vrlo ranog uzrasta i u kraćim razmacima tokom prvih meseci, dok se kod odraslih životinja najčešće primenjuje nekoliko tretmana godišnje. Životinja koja izlazi napolju, lovi, jede sa zemlje ili živi u dvorištu, spada u grupu većeg rizika i traži češću zaštitu od mačke koja nikada ne izlazi iz stana. Konačan plan uvek daje veterinar, jer zavisi i od preparata koji se koristi. Bitno je i da se u domaćinstvu tretiraju sve životinje istovremeno, jer se u suprotnom paraziti jednostavno vraćaju sa netretiranog ljubimca.
Zašto je ovo i pitanje zdravlja ukućana
Deo parazita koje ljubimci nose spada u takozvane zoonoze, odnosno može se preneti i na čoveka. Najosetljivija grupa su mala deca, koja se igraju na podu, u travi i peskovniku, i koja često nose ruke ka ustima. Redovna zaštita ljubimca zato nije samo briga o životinji nego i mera zaštite cele porodice. Uz to idu i jednostavne navike, pranje ruku posle igre sa životinjom, redovno uklanjanje izmeta iz dvorišta, održavanje ležaja i posuda i izbegavanje da ljubimac liže lice, naročito kod dece. Kombinacija redovne zaštite i osnovne higijene rešava najveći deo rizika bez ikakve dodatne komplikacije.
