Šta psi i mačke ne smeju da jedu, namirnice, biljke i sredstva koja su opasna i šta uraditi odmah

Zašto se trovanje kod ljubimaca najčešće dogodi u sopstvenom domu

Kada se govori o trovanju, većina vlasnika pomisli na otrove za pacove i na zlonamerne postupke napolju, dok se u stvarnosti najveći broj slučajeva dogodi u kući, i to iz najbolje namere. Neko podeli komad čokolade, neko ostavi tortu na stolu, neko baci ostatke ručka sa lukom u posudu, neko ostavi tabletu na noćnom ormariću ili stavi buket u vazu koji je za mačku smrtonosan. Problem je što psi i mačke nemaju istu razgradnju materija kao ljudi, pa im potpuno bezopasne namirnice iz naše ishrane mogu biti otrovne u vrlo malim količinama. Uz to, oni jedu brzo i bez razmišljanja, a mačke su radoznale i grickaju biljke. Zbog svega toga se najveći deo trovanja sprečava jednom stvari, dakle time što vlasnik zna šta je opasno i drži to izvan domašaja, jer je prevencija ovde neuporedivo jednostavnija od lečenja.

Čokolada i sve što sadrži kakao

Čokolada sadrži teobromin, materiju koju čovek razgrađuje brzo, a pas i mačka izuzetno sporo, pa se ona u organizmu nakuplja i deluje na srce i nervni sistem. Ono što je najvažnije jeste da opasnost nije ista za svaku vrstu čokolade, jer tamna, kuvarska čokolada i čist kakao sadrže višestruko više teobromina od mlečne, dok je bela praktično bez njega. Zbog toga i mala količina tamne čokolade kod malog psa može izazvati ozbiljne posledice, dok bi za istog psa količina mlečne morala biti znatno veća. Simptomi se obično javljaju u roku od nekoliko sati i uključuju nemir, ubrzano disanje i ubrzan rad srca, povraćanje, proliv, pojačanu žeđ i mokrenje, a u težim slučajevima drhtanje mišića i grčeve. Kod svake sumnje se odmah zove veterinar i navodi se koliko je vrste čokolade pojedeno, kolika je težina ljubimca i pre koliko vremena se to dogodilo, jer se prema tome procenjuje da li je potreban tretman.

Ksilitol, sastojak koji je opasniji od čokolade

Ovo je materija za koju veliki broj vlasnika nikada nije čuo, a spada u najopasnije. Ksilitol je zaslađivač koji se koristi u žvakama bez šećera, bombonama, nekim tabletama, pastama za zube, pa čak i u pojedinim vrstama putera od kikirikija, a kod pasa izaziva nagli i vrlo veliki pad šećera u krvi i može oštetiti jetru. Ono što ga čini posebno opasnim jeste brzina, jer simptomi ume da se jave već u roku od pola sata do sat vremena, i to kroz slabost, teturanje, povraćanje, drhtanje i gubitak svesti. Za razliku od nekih drugih trovanja, ovde nema prostora za čekanje i posmatranje, nego se odmah traži veterinarska pomoć, čak i kada pas deluje sasvim normalno. Praktična preventiva je da se žvake i slatkiši bez šećera drže u zatvorenim fiokama i da se nikada ne ostavljaju u torbama i jaknama na dohvat psa, jer psi torbe redovno pretražuju.

Grožđe, suvo grožđe, luk i beli luk

Grožđe i suvo grožđe kod pasa mogu izazvati akutno oštećenje bubrega, a ono što ovaj slučaj čini neobičnim jeste da ne postoji pouzdana granica ispod koje je bezbedno, jer neki psi podnesu veću količinu bez posledica, dok kod drugih vrlo mala količina izazove ozbiljne probleme. Zbog toga se svaki pojedeni grozd i svaki kolač sa suvim grožđem tretiraju kao hitan slučaj. Crni i beli luk, praziluk i vlašac spadaju u drugu grupu, jer oni oštećuju crvena krvna zrnca i dovode do slabokrvnosti, a mačke su na to osetljivije od pasa. Bitno je znati da se ovde ne radi samo o svežem luku, nego i o luku u prahu, koji se nalazi u supama iz kesice, začinskim mešavinama i gotovim jelima, pa je davanje ostataka ljudske hrane češći uzrok nego što se misli. Simptomi kod ove grupe se ne javljaju odmah nego posle nekoliko dana, kroz slabost, bledilo desni, ubrzano disanje i taman urin.

Ostale namirnice koje se često daju iz najbolje namere

Postoji još nekoliko stvari koje redovno završe u posudi ljubimca. Kuvane kosti se cepaju u oštre komade i mogu povrediti jednjak i creva, pa se kuvane kosti nikada ne daju, bez obzira na vrstu. Alkohol je otrovan i u malim količinama, a isto važi i za sirovo testo sa kvascem, koje u toplom stomaku nastavlja da raste i pri tome stvara alkohol. Kofein iz kafe, čaja i energetskih pića deluje slično čokoladi. Makadamija orasi kod pasa izazivaju slabost zadnjih nogu i drhtanje. Previše slane hrane, dakle grickalice i suhomesnato, opterećuje bubrege i izaziva jaku žeđ. Mleko nije otrov, ali velik broj odraslih pasa i mačaka ne vari laktozu, pa dobiju proliv, zbog čega postoje posebna mleka namenjena ljubimcima. Opšte pravilo koje uvek radi glasi da se ljubimac hrani hranom namenjenom njegovoj vrsti, a da se ostaci ljudskih obroka ne dele, jer se u njima gotovo uvek nalazi nešto od navedenog.

Biljke koje su opasne, sa posebnim upozorenjem za mačke

Mačke grickaju biljke i to je normalno ponašanje, pa izbor biljaka u stanu postaje pitanje bezbednosti. Najvažnije upozorenje odnosi se na ljiljane, jer su kod mačaka svi delovi ljiljana izuzetno opasni, uključujući polen i vodu iz vaze, a posledica je akutno otkazivanje bubrega, koje se razvija brzo i često pre nego što vlasnik shvati šta se dogodilo. Zbog toga se buketi sa ljiljanima ne unose u dom u kome živi mačka. Uz njih, u opasne spadaju difenbahija, filodendron, oleander, azaleja, kao i lukovice narcisa i tulipana, koje su često najotrovniji deo biljke. Kod pasa je situacija slična, uz dodatni rizik da veći pas pojede veću količinu. Ako u domu već postoje ovakve biljke, one se izmeštaju na mesta koja su zaista nedostupna, što kod mačaka znači znatno više od visoke police, jer mačka dolazi svuda. Kao alternativa, mačkama se nudi mačija trava, koja zadovoljava potrebu za grickanjem zelenila na bezbedan način.

Ljudski lekovi koji su najčešći uzrok teških trovanja

Ovo je grupa u kojoj se prave najteže greške, jer se lekovi daju namerno, u želji da se pomogne. Najvažnije pravilo glasi da se ljubimcu nikada ne daje lek namenjen ljudima bez izričitog uputstva veterinara. Paracetamol je za mačke izuzetno opasan i vrlo male količine mogu biti smrtonosne, dok je i za pse rizičan. Ibuprofen i slični lekovi protiv bolova izazivaju čir i krvarenje u želucu i oštećenje bubrega kod obe vrste. Isto važi i za lekove za pritisak, antidepresive i tablete za spavanje, koje ljubimci pojedu kada padnu na pod ili kada ostanu u kutiji na stolu. Ako ljubimac ima bolove, postoje preparati koji su napravljeni baš za njega i doziraju se prema težini i vrsti, i to je jedina bezbedna varijanta. Uz to, kutije sa lekovima se drže u zatvorenim ormarićima, jer plastično pakovanje za psa deluje kao igračka.

Sredstva iz domaćinstva i dvorišta na koja se ne pomišlja

Pored hrane i lekova, postoji nekoliko sredstava koja su čest uzrok teških slučajeva. Antifriz je posebno podmukao, jer ima sladak ukus koji privlači i pse i mačke, a već vrlo mala količina izaziva otkazivanje bubrega, pa se prosuti antifriz u garaži odmah briše. Mamci za glodare deluju tako što sprečavaju zgrušavanje krvi, a simptomi se često javljaju tek nekoliko dana kasnije, kroz slabost, bledilo i krvarenje, zbog čega se veterinar zove odmah po sumnji, a ne kada se pojave znaci. Sredstva protiv puževa u bašti, đubriva, sredstva za čišćenje, deterdženti u kapsulama i tečnosti za elektronske cigarete takođe spadaju u ozbiljne opasnosti. Posebno vredi pomenuti i antiparazitske preparate, jer pojedini preparati namenjeni psima sadrže materije koje su za mačke otrovne, pa se sredstvo za psa nikada ne stavlja na mačku i pazi se da se sveže tretiran pas i mačka prvi dan ne maze intenzivno.

Kako se prepoznaje da nešto nije u redu

Znaci trovanja zavise od materije, ali postoji grupa simptoma koja uvek traži reakciju. To su iznenadno povraćanje i proliv, naročito ako se ponavljaju, pojačano lučenje pljuvačke, drhtanje mišića, teturanje i nesigurno kretanje, slabost i odbijanje ustajanja, ubrzano ili otežano disanje, promena boje desni ka bledom ili plavičastom, kao i grčevi. Kod nekih trovanja simptomi se javljaju za pola sata, kod drugih tek posle nekoliko dana, pa odsustvo simptoma nije dokaz da je sve u redu ako znate da je ljubimac nešto pojeo. Za vlasnika je najkorisnije da zna kako izgledaju normalne desni i normalno disanje njegovog ljubimca dok je zdrav, jer se tada promena prepozna odmah. Kod mačaka je dodatna otežavajuća okolnost to što one prikrivaju bol i povlače se, pa se povučenost i skrivanje na neuobičajenom mestu kod mačke uvek shvataju ozbiljno.

Šta uraditi odmah, a šta nikako ne raditi

Prvi korak je da se ljubimac udalji od izvora i da se ukloni ostatak onoga što je jeo, kako ne bi nastavio. Drugi je da se odmah pozove veterinar, jer se kod trovanja vreme meri u minutima, a ne u satima. Treći je da se pripreme podaci koji su potrebni za procenu, dakle šta je pojedeno, koliko približno, pre koliko vremena, kolika je težina ljubimca i da li već postoje simptomi, uz obavezno čuvanje ambalaže ili ostatka materije, jer je to najbrži put do prave terapije. Ono što se ne radi ni u kom slučaju jeste izazivanje povraćanja na svoju ruku, jer kod nekih materija, kao što su sredstva koja nagrizaju i naftni derivati, povraćanje pravi dodatnu štetu pri povratku kroz jednjak, a kod ljubimca koji je već ošamućen postoji rizik od gušenja. Isto tako se ne daju mleko, ulje, so ni kućni recepti sa interneta, i ne daje se aktivni ugalj bez uputstva, jer kod nekih trovanja on ne pomaže i samo troši dragoceno vreme.

Kako se dom pripremi tako da do trovanja ne dođe

Prevencija se svodi na nekoliko navika koje postanu automatske. Hrana se ne ostavlja na stolu i na radnoj ploči bez nadzora, kese sa namirnicama se ne ostavljaju na podu, a kante za otpatke imaju poklopac koji pas ne može da otvori, jer je kanta jedan od najčešćih izvora trovanja. Lekovi, žvake, slatkiši i vitamini stoje u zatvorenim ormarićima, a ne u torbi na stolici. Sredstva za čišćenje i sve iz garaže drže se na visini i iza vrata. Biljke se biraju sa spiskom bezbednih vrsta u ruci, a buketi koji se dobiju na poklon prvo se provere. Ljubimac se u dvorištu i u parku ne pušta da nešto pokupi sa zemlje, a psi koji imaju tu naviku uče komandu ostavi, koja je jedna od retkih komandi koja doslovno spašava život. Uz sve to, broj veterinara koji radi i van radnog vremena stoji sačuvan u telefonu unapred, jer se u trenutku panike ne traži po internetu.

Zašto se u ovakvim situacijama ne improvizuje

Najveći broj loših ishoda kod trovanja nije posledica same materije nego izgubljenog vremena. Vlasnik prvo traži informacije po forumima, zatim čeka da vidi da li će se nešto desiti, pa tek onda kreće kod veterinara, a u međuvremenu se materija već razgradila i preuzela svoje dejstvo. Kod velikog broja trovanja postoji period u kome se problem rešava relativno jednostavno, i on je kratak, dok se posle tog perioda leči posledica, što je i teže i skuplje i neizvesnije. Zbog toga je jedina ispravna reakcija poziv odmah, čak i kada niste sigurni da je količina bila značajna, jer je bolje da vam veterinar kaže da nema razloga za brigu nego da se vreme izgubi. Uz to, dobar odnos sa apotekom i veterinarom pre nego što zatreba znači da u kriznoj situaciji već imate koga da pozovete i kome verujete, a to je u tim trenucima jednako važno kao i sama terapija.