Zašto ribice uginu u prvim nedeljama, azotni ciklus, mutna voda i alge objašnjeni jednostavno

Zašto se najveći broj problema u akvarijumu dešava u prvih mesec dana

Skoro svako ko je prvi put postavio akvarijum prošao je kroz isto iskustvo, dakle akvarijum je napunjen, biljke i dekoracija su postavljene, ribice su unete istog ili narednog dana, a onda u roku od dve do četiri nedelje počnu uginuća bez vidljivog razloga. Voda izgleda bistro, filter radi, grejač greje, hrane ima dovoljno, i vlasnik zaključi da je dobio bolesne ribice ili da nema sreće. U stvarnosti je uzrok skoro uvek isti i zove se sindrom novog akvarijuma, dakle stanje u kome u akvarijumu još nije uspostavljena kolonija korisnih bakterija koje razgrađuju otpadne materije. Dok ta kolonija ne poraste, u vodi se nakupljaju materije koje su za ribe otrovne već u vrlo malim količinama, a one su potpuno nevidljive i bez mirisa, pa vlasnik nema šansu da ih primeti golim okom. Zbog toga se u akvaristici kaže da se ne drže ribe nego voda, jer kada je voda u redu, ribe su zdrave same po sebi.

Šta je azotni ciklus i zašto o njemu zavisi sve

Svaka riba izlučuje otpadne materije, a i ostaci hrane i uginuli delovi biljaka se u vodi raspadaju, i iz svega toga nastaje amonijak. Amonijak je izuzetno otrovan i već u malim koncentracijama oštećuje škrge i kožu ribe. U zdravom akvarijumu postoje bakterije koje amonijak pretvaraju u nitrite, a zatim druga grupa bakterija nitrite pretvara u nitrate, koji su znatno manje štetni i uklanjaju se delimičnom promenom vode i preko biljaka. Taj lanac se zove azotni ciklus i on je osnova celokupne akvaristike. Problem je što te bakterije ne stižu sa vodom nego se naseljavaju postepeno, prvenstveno u filterskoj masi, i za to im je potrebno vreme, po pravilu između tri i šest nedelja. U tom periodu, dakle dok se ciklus ne uspostavi, koncentracija prvo amonijaka pa zatim nitrita naraste do nivoa koji ribe ne podnose, i tada nastaju uginuća.

Kako se akvarijum pravilno pokreće i koliko to traje

Postoje dva pristupa i oba rade, ali traže strpljenje. Prvi i najsigurniji je pokretanje bez riba, gde se akvarijum napuni, uključe se filter i grejač, i u vodu se svakodnevno dodaje mali izvor amonijaka, na primer nekoliko zrna hrane za ribe, kako bi bakterije imale od čega da se hrane i razmnožavaju. Drugi je pokretanje sa vrlo malim brojem otpornih riba i sa znatno smanjenim hranjenjem i češćim delimičnim promenama vode. U oba slučaja se proces bitno ubrzava ako se u novi filter stavi deo filterske mase iz akvarijuma koji već radi, jer se tako doslovno preseljava gotova kolonija bakterija, ili ako se koriste dobri bakterijski startni preparati. Ciklus je završen tek kada test pokaže da su i amonijak i nitriti na nuli, a da su nitrati merljivi, i tek tada se dodaju ostale ribe, i to postepeno, po nekoliko komada, a ne sve odjednom. Ovo je jedini deo akvaristike u kome nema prečice, i upravo zbog te dve do četiri nedelje čekanja najveći broj početnika napravi grešku.

Zašto voda iz česme ne ide direktno u akvarijum

Voda iz gradskog vodovoda je namerno tretirana hlorom ili hloraminom, kako bi bila bezbedna za ljude, a upravo te materije ubijaju korisne bakterije u filteru i oštećuju škrge riba. Zbog toga se pri svakom dolivanju i pri svakoj promeni koristi kondicioner za vodu, dakle preparat koji vezuje hlor i teške metale, i to u dozi koja odgovara količini nove vode. Staro pravilo o odstajanju vode preko noći delimično radi za hlor, ali ne radi za hloramin, koji je danas u upotrebi u mnogim gradovima, pa se na to više ne treba oslanjati. Uz to, nova voda treba da bude približno iste temperature kao voda u akvarijumu, jer nagla promena od nekoliko stepeni za ribu predstavlja šok. Ovaj korak traje petnaest sekundi, a njegov izostanak je jedan od najčešćih uzroka masovnog uginuća posle promene vode, koje vlasnik onda pripiše bolesti.

Zašto se filter nikada ne pere pod mlazom iz česme

Ovo je greška koja u praksi uništi više akvarijuma nego bilo šta drugo, jer deluje kao normalno održavanje. U filteru ne živi samo prljavština nego i cela kolonija bakterija o kojoj zavisi zdravlje sistema, pa pranje filterske mase pod česmom spere bakterije i istovremeno ih ubije hlorom, čime se akvarijum vraća u stanje kao prvog dana. Rezultat je da se u roku od nekoliko dana ponovo javljaju amonijak i nitriti, iako je akvarijum radio mesecima bez problema. Pravilan postupak je da se pri čišćenju izvadi deo vode iz samog akvarijuma u kofu i da se filterska masa u toj vodi samo blago ispere, taman toliko da se skine krupna prljavština. Isto tako se ne menjaju svi delovi filterske mase odjednom, nego se menja jedan deo, a ostatak ostaje da zadrži bakterije, i to se radi tek kada je masa zaista dotrajala.

Koliko često se menja voda i zašto se nikada ne menja sva

Delimična promena vode je najvažniji redovan posao u akvaristici i njome se uklanjaju nitrati i sve ostalo što se s vremenom nakuplja. Za većinu kućnih akvarijuma dobro pravilo je da se menja između dvadeset i trideset odsto vode jednom nedeljno, uz istovremeno usisavanje otpada sa podloge crevom sa levkom. Ono što se ne radi je potpuna zamena vode i generalno pranje celog akvarijuma, jer se time uklanjaju i bakterije i stabilnost sistema, pa akvarijum ponovo prolazi kroz ciklus i ribe ponovo stradaju. Ako je voda toliko loša da deluje da mora sve da se menja, pravilan potez je nekoliko uzastopnih promena od trideset odsto u razmaku od jednog do dva dana, čime se stanje popravlja postepeno i bez šoka. Uz promene vode ide i jednostavan pribor, dakle kofa koja se koristi isključivo za akvarijum, crevo za usisavanje i kondicioner.

Zašto je prehranjivanje najčešća greška

Skoro svaki početnik hrani previše, jer ribe uvek deluju gladno i uvek dolaze do stakla kada im se priđe. Suština je da riba pojede vrlo malo, a da svaka neproždrta mrvica pada na dno, raspada se i pretvara u amonijak, pa se time direktno truje voda u kojoj riba živi. Praktično pravilo koje radi za većinu vrsta je da se hrani jednom ili dva puta dnevno, i to onoliko koliko ribe pojedu za jedan do dva minuta, uz obavezno uklanjanje viška koji padne na dno. Jedan dan posta nedeljno nije okrutnost nego korist, jer se time rasterećuje varenje riba i smanjuje opterećenje vode. Uz to, kod hranjenja tokom odsustva se ne sipa velika količina hrane unapred, nego se koriste automatske hranilice ili se ribe za nekoliko dana odsustva jednostavno ostave bez hrane, što zdrave odrasle ribe podnose bez problema.

Šta znači mutna voda i koja mutnoća je opasna

Mutna voda ne znači uvek isto i vredi razlikovati tri tipa. Bela ili sivkasta mutnoća koja se javi u prve dve nedelje najčešće je takozvani bakterijski cvet, dakle nagli porast bakterija u vodi, i on prolazi sam od sebe za nekoliko dana, pa se tada ne dira ništa osim što se smanji hranjenje i ne menja se cela voda. Zelena voda je uvek posledica algi u samoj vodi, dakle previše svetla, previše hranljivih materija ili direktno sunce na akvarijumu. Žućkasta ili blago braon voda najčešće dolazi od tanina koje otpuštaju drveni ukrasi i ona nije štetna, a rešava se aktivnim ugljem u filteru. Ono što jeste alarm nije boja nego ponašanje riba, dakle ako ribe hvataju vazduh na površini, dišu ubrzano, drže peraja skupljena uz telo ili se trljaju o dekoraciju, tu se ne čeka nego se odmah radi delimična promena vode i proverava kvalitet vode.

Zašto se alge pojavljuju i kako se stvarno rešavaju

Alge su prirodni deo svakog akvarijuma i uvek postoje u maloj količini, a problem nastaje kada dobiju previše hrane i svetla u odnosu na biljke. Tri stvari ih izazivaju gotovo uvek, dakle predugo osvetljenje, direktno sunce na akvarijumu i visok nivo nitrata i fosfata koji dolazi od prehranjivanja i retke promene vode. Zbog toga se alge ne rešavaju prvo preparatom nego promenom uslova, dakle svetlo se ograniči na šest do osam sati dnevno, akvarijum se skloni sa sunčane pozicije i uvedu se redovne delimične promene vode. Zdrave i brzorastuće biljke su najbolji saveznik, jer troše iste materije kao i alge i time im oduzimaju hranu, pa akvarijum sa dobro posađenim biljkama praktično nema problem sa algama. Preparati protiv algi u prodaji rade i imaju svoje mesto, ali se koriste kao pomoć nakon što je uzrok otklonjen, jer u suprotnom alge se vrate čim tretman prestane. Puževi i pojedine vrste riba koje se hrane algama takođe pomažu, ali ni oni ne mogu da nadoknade previše svetla i previše hrane.

Koliko riba sme da živi u akvarijumu

Ovo je pitanje na koje se najčešće dobije pogrešan odgovor, jer se često čuje pravilo o jednom centimetru ribe po litru vode, koje je previše grubo i ne uzima u obzir ni oblik ribe ni njene potrebe. Realno se gleda nekoliko stvari zajedno, dakle koliko riba odrasla vrsta zaista naraste, koliko je aktivna, da li živi u jatu i koliko prostora traži po dnu ili u srednjem sloju. Vrlo česta greška je kupovina malih riba koje kasnije narastu nekoliko puta, kao i držanje jatnih vrsta u paru ili trojci, iako se one dobro osećaju tek u grupi od šest i više jedinki. Uz to, preribljen akvarijum stvara više otpada nego što filter i bakterije mogu da obrade, pa se javljaju stalni skokovi amonijaka i hronično loša voda. Zbog toga se pri kupovini uvek pita kolika vrsta postaje u odraslom uzrastu i koje uslove traži, a ne bira se samo po izgledu i ceni.

Kako se nova riba pravilno pušta u akvarijum

Riba koja stigne u kesi iz prodavnice nalazi se u vodi koja se po temperaturi, tvrdoći i kiselosti razlikuje od vaše, pa naglo prebacivanje predstavlja veliki šok. Postupak koji je najsigurniji je da se zatvorena kesa prvo pusti da pluta u akvarijumu petnaest do dvadeset minuta, čime se izjednače temperature, a zatim se svakih pet minuta u kesu doda malo vode iz akvarijuma, tako da se riba postepeno navikne. Posle otprilike pola sata riba se mrežicom prebaci u akvarijum, a voda iz kese se prospe, dakle nikada se ne sipa u akvarijum, jer nosi materije i eventualne uzročnike iz prodavnice. Nove ribe se ne unose u velikom broju odjednom, jer svaki dodatak povećava opterećenje filtera, pa se kolonija bakterija mora prilagoditi. Osvetljenje se prvog dana drži ugašeno, jer se tako smanjuje stres, a hrana se daje tek narednog dana.

Šta se testira i zašto testovi vode nisu luksuz

U kućnoj akvaristici testovi vode imaju istu ulogu kao toplomer u kući sa malim detetom, jer pokazuju ono što se ne vidi. Osnovni set obuhvata amonijak, nitrite i nitrate, a korisno je pratiti i kiselost vode i tvrdoću, jer su neke vrste na to osetljive. U prvim nedeljama se meri često, po mogućstvu svakog drugog dana, dok se ne uspostavi ciklus, a kasnije je dovoljno jednom u dve do četiri nedelje i uvek kada nešto nije u redu. Vrednosti koje se traže su jednostavne, dakle amonijak i nitriti moraju biti nula, dok nitrati treba da budu što niži, po pravilu ispod četrdeset miligrama po litru, a kod osetljivijih vrsta i niže. Kada se ribe ponašaju čudno, prvi potez nije lek nego test, jer se u velikom broju slučajeva ispostavi da uzrok nije bolest nego kvalitet vode, a lečenje pogrešnog uzroka samo pogoršava situaciju.

Kako izgleda akvarijum koji sam sebe održava

Kada se sve navedeno spoji, dobija se sistem koji traži vrlo malo vremena. Akvarijum je dovoljno veliki za vrste koje u njemu žive, jer se veći akvarijum lakše održava stabilnim od malog, filter je pravilno dimenzionisan i nikada se ne pere pod česmom, svetlo radi ograničen broj sati, biljke su zdrave i troše višak hranljivih materija, hrani se malo i redovno, a jednom nedeljno se menja deo vode i usisava otpad sa dna. Sve to zajedno traje oko dvadeset minuta nedeljno, i to je ceo posao. Akvarijum koji se tako vodi ima bistru vodu, malo algi i ribe koje žive godinama, a ne nedeljama. Ono što najviše pomaže početnicima je da prve mesece vode kratke beleške, dakle kada je šta rađeno, kada su dodate ribe i kakvi su bili testovi, jer se tako vrlo brzo prepozna šta u tom konkretnom akvarijumu funkcioniše.